Mapa Krupajskog vrela, Septembar 2011.

POLOŽAJ KRUPAJSKOG VRELA

Vrelo reke Krupaje nalazi se u severoistočnom delu Srbije, u zapadnom delu Homoljskih planinama u podnožju Beljanice. Pripada ataru sela Milanovac. Prvo veće mesto koje se nalazi u blizini je Krepoljin. Vrelo se nalazi na privatnom posedu porodice Petrović. 1945. godine na vrelu je podignuta brana od drveta koja je kasnije kad je voda srušila popravljena i sazidana od čvrstog materijala. Voda vrela se prvo koristila za pokretanje monovlačare za sukno, da bi kasnije na njenom mestu bio podignut mlin i hidrocentarala koja snabdeva lokalno domaćinstvo. Krupajska reka koja ovde nastaje uliva se kod Krepoljina u reku Mlavu kao njena leva pritoka. Poreklo vode Krupajskog vrela nije poznato jer ni jedan aktivni potok ne puni vodu Krupajskog vrela. Po rečima Prof.Dr. Ljupčeta Miljkovića sa Univerziteta u Novom Sadu na ovom terenu vršena su mnogobrojna “bojenja” ali ni jedno se nije pokazalo u vodama Krupaje. Inače temperatura vode tokom cele godine iznosi izmedju 10 i 12C. Providnost vode iznosi od 1m pa do max. 5-6m što je iznimno retko.

 

 

ISTRAŽIVANJE KRUPAJSKOG

Dugi niz godina Krupajsko vrelo bilo je istaraženo do maksimalne dubine od 18m. Jezerce koje je brana napravila ispred vrela maksimalne je dubine 2m. Ulaz u pećinu je kao iz slikovnice – otvor u steni koji se vidi spolja. Jedino, roni se ne napred nego dole u dubinu u otvor oblika želuca, prečnika oko 6m i najveće dubine od 13m. Iz želuca vodi samo jedan kanal koji smo nazvali “tobogan” zbog njegovog oblika. Spaja želudac sa malom sobom čije je dno prekriveno sedimentom i najveće je dubine od 14m. Odavda dva puta vode naviše na dubinu od 6m i u “veliku sobu”. Velika soba je maksimalne dubine od 18m i ovo je dubina koja je bila maksimalno dostignuta dugi niz godina. Iz velike sobe vodi kanal koji polako smanjuje dubinu i vodi nas u suvozemni deo pećine. Ovaj deo članovi Tritonovog tima delimično su ispitali i ustanovili da su ljudi u ovaj deo dolazili suvozemnim putem. Kako za istraživanje tog dela nismo imali mnogo vremena, sem svedočanstva da je ovde bilo ljudi, tunel kuda su došli još nismo pronašli. Pored ostalih značajnije istraživanje Krupajskog vrela sproveo je Aleksandar Milosavljević – Ceca 1995. i 1998. godine zaronivši na maksimalnu dubinu od 72m.

 

Tim Tritona počeo je sa aktivnim istraživanjem Krupajskog vrela 2005. godine. 22.07.2006. Mirko Bevenja i Vladimir Taleski arijadnina nit i pločicu kluba u Krupajskom vrelu vezali su na dubini od 103m. Posle toga Triton je izveo još niz ekspedicija u Krupajskom vrelu tokom kojih je izradjena prva mapa i snimljeni su kadrovi za film. Film “Krupajsko vrelo” dobio je niz nagrada na filmskim festivalima. Poslednja je iz septembra 2011. Prva nagrada za najbolji slatkovodni film na Festivalu podvodnog filma “Bijeli Lav” u Rovinju. 10.10.2007. Mirko Bevenja sa dva ronioca za podršku produžio je arijadninu nit do dubine od 112m. Od tada Triton je redovno izvodio trenažno-istraživačke zarone u vrelu da bi se u maju 2009. pripremili za do tada najozbiljniju ekspediciju. 24.05.2009. Mirko Bevenja i Branislav Pavlović zaronili su i razvukli arijadninu nit do dubine od 123m gde je izgledalo da je to dno pećine. Instalirali su pločicu kluba i ovo je do današnjeg dana najdublji zaron u vodama Srbije. Ekspedicija je sprovedena roneći na aparatima otvorenog kruga koristeći 5 različitih gasnih mešavina, a za finalnu dekompresiju na dubini od 10m postavljen je habitat za dvoje u kome se na otvoreni krug disao 100% kiseonik. Ovo je prvo korišćenje ovakve opreme na našim prostorima i kako se to lepo kaže “proizvod domaće pameti”. Ovaj habitat Triton je ostavio u vrelu i stavio ga na raspolaganje svim timovima koji žele da ga koriste. Na žalost i pored redovnog “održavanj” u proleće 2010. habitat nije odoleo elementu i voda ga je razbila. Kako je ovaj zaron sproveden u uslovima loše vidljivost nalaženje puta u dubinu trajao je mnogo duže i ronioci su potrošili mnogo veću količinu gasa nego što je to bilo predvidjeno. Po završetku ekspedicije bilo je jasno da je neophodno promeniti nešto u “tehnologiji”. Kako smo imali iskustva sa CCR Buddy Inspiration nismo sa ovom opcijom bili zadovoljni. Posle mnogo razmišljanja opredelili smo se za pSCR jedinice. Sa ovim ribriderima već smo bili na kraju naše, pre 2 godine postavljene arijane. U medjuvremenu tim Tritona uradio je preko 100 čovek/zarona u vrelu na dubinama izmedju 70 i 123m. Premeren je i kartografisan svaki kanal i kanalčić u koji smo mogli da se zavučemo. Sastavili smo mapu sa delom podataka koje imamo i postavljamo je ovde u obliku koji je lako čitljiv i olakšan od nepotrebnih detalja.

 

 

Plan i presek

Razvučeni profil

Dozvoljeno je dalje korišćenje gore navedene mape, jedini uslov je da se navede izvor!
 

Intenzivno teku pripreme za dalje istraživanje. Nadamo se, da ćemo arijadnu pomeriti još korak dalje. Ovaj put na raspolaganju pored habitata stajaće nam i ribrideri za dubinu, skuteri, grejanje odela, ribrider za kiseoničku dekompresiju u habitatu i u mnogome ojačan tim za podršku. Naravno ponekad vas sva oprema ne može spremiti za ono što čeka. Videćemo šta će vreme doneti…

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *